Veliki uspeh srpske košarke na Svetskom prvenstvu za igrače do 17 godina u Istanbulu dobio je i zvaničnu potvrdu individualne klase. Iako su naši momci u finalu poklekli pred dominantnom selekcijom SAD i kući doneli srebrnu medalju, planeta bruji o srpskom stručnom štabu i biserima. Pored individualnog priznanja dodeljenom Nikoli Kusturici, kao najboljem krilu sveta, ali i laskavoj tituli najboljeg odbrambenog igrača šampionata, kruna istorijskog turnira stigla je u vidu još jedne pojedinačne nagrade ovog puta na adresu Stevana Mijovića, koji je zvanično proglašen za najboljeg trenera Svetskog prvenstva. Dok je heroj preokreta Matija Lukić svojim igrama i životnom pričom skrenuo ogromnu pažnju javnosti.
Ova generacija dečaka još jednom je potvrdila da je zalog za svetlu i perspektivnu budućnost srpske košarke. Spojivši prošlogodišnje evropsko zlato sa ovosezonskim svetskim srebrom, pokazali su karakter kakav odavno nije viđen u mlađim selekcijama.
Mijovićeva doktorska disertacija i preokreti za pamćenje
Sa samo 33 godine života i čak 14 godina trenerskog iskustva, rođeni Kragujevčanin Stevan Mijović pokazao je celom svetu kako se vodi reprezentacija. Izgubivši prvu utakmicu na turniru od Australije, Mijović je konsolidovao redove i podigao ekipu koja je do finala rušila sve pred sobom.
Njegov trenerski potpis viđen je u ključnim bitkama. U četvrtfinalu protiv Litvanije i u dramatičnom polufinalu protiv domaćina Turske, Srbija je do pobeda stigla posle epskih preokreta u drugom poluvremenu. Mijović je dokazao da poseduje taktičku zrelost i autoritet kakav dolikuje najboljem treneru na svetu.
Trenutni pomoćnik Dragana Šakote u atinskom AEK-u iza sebe ima bogat razvojni put od mlađih selekcija Crvene zvezde i Dinamika, preko Kolubare i Radničkog, pa sve do kratkog mandata u FMP-u. Ipak, ono što radi sa Orlićima upisuje ga zlatnim slovima u istoriju naše košarke.
Holandiju precrtao zbog Srbije, pa postao heroj iz senke
Pored selektora i Kusturice, turnir je obeležio i neverovatni Matija Lukić, momak čija je priča prava sportska bajka. Rođen i odrastao u Holandiji, sa holandskim pasošem i majkom Holanđankom, Matija je bez razmišljanja odabrao Srbiju i pokazao šta znači igrati srcem za domovinu.
U ekskluzivnom intervjuu za Sportal, još prošle godine nakon osvajanja evropske titule, Lukić je otvoreno govorio o tome kako ga je otac od malih nogu učio pravoslavlju, srpstvu i pevanju nacionalne himne u porodičnom domu. Sve to pretočio je u delo na parketu u Istanbulu.
U polufinalu protiv Turske eksplodirao je sa 20 poena, pokrenuvši ključni povratak našeg tima u poslednjoj četvrtini. Dok je u finalu nastavio u istom ritmu i postigao 16 poena uz 7 skokova i 4 asistencije. U borbi za zlato dao je tri ključne trojke, dok je najbolje izdanje na prvenstvu imao u duelu sa Litvanijom čak 27 postignutih poena. Celokupan turnir u Istanbulu završio je sa sjajnim prosekom od 16,1 poena, 4,4 skoka i 2,4 asistencije po meču, čime se profilisao kao drugi najkorisniji igrač (MVP) i drugi najefikasniji igrač ove srebrne generacije Srbije. Zajedno sa Kusturicom koji je najefikasniji i najkorisniji srpski igrač na svetskoj smotri, činili su tandem iz snova. Lukić je takođe, zbog sjajnih partija, izabran i u all-second team (druga idealna petorka turnira).
Iako su ga saigrači u mlađim selekcijama u početku kroz šalu zvali “Holanđanin”, prihvatili su ga kao rođenog brata. Njegovo strastveno pevanje himne “Bože pravde” pokazalo je celom svetu sa kakvim ponosom ovi dečaci nose dres Srbije. Ipak, ovo je samo ono najupečatljivije što smo u ovom trenutku izdvojili o momku koji je zaludeo košarkašku javnost, a sigurni smo da ima još mnogo toga da se priča i piše o njegovim maestralnim nastupima na Svetskom prvenstvu. Takođe zasigurno tvrdimo da budućnost srpske košarke, predvođena selektorom Mijovićem i momcima poput Lukića, ne mora da brine za dane koji dolaze.