Intervju: Uroš Gugolj
Beograd je ovog leta rukometni centar Evrope, a domaći teren i krcate tribine biće najveći pokretač mlade kadetske reprezentacije Srbije. Pred početak ovog velikog takmičenja, o očekivanjima, atmosferi u timu i pritisku koji nosi dres sa državnim grbom, razgovarali smo sa Urošem Gugoljem, nekadašnjim kapitenom ove talentovane generacije, koga od naredne sezone gledamo u dresu beogradskog Partizana na poziciji srednjeg beka.
Već od prvog odgovora, Gugolj ostavlja utisak staloženog i zrelog sportiste koji čvrsto stoji na zemlji. Odmeren u izjavama, ali sa jasnim takmičarskim nabojem i velikim poštovanjem prema ekipi, pokazuje karakter lidera — kako na terenu, tako i van njega.
Na pitanje o tome koliko podrška sa tribina i uloga domaćina utiču na ekipu, Uroš iskreno i samouvereno odgovara:Nije tajna da ambicije rastu kada se igra pred svojim navijačima. Ipak, fokus i taktička smirenost ostaju prioritet ove reprezentacije, gde je kapitensku traku preuzeo Uroš Perić. Prolazak korak po korak jedini je pravi put ka vrhu.„Igranje u Beogradu, pred našom publikom i na domaćem terenu, donosi posebnu emociju. Naravno da je prisutna ta pozitivna trema, ali smatram da je kanališemo na pravi način. Svi do jednog ćemo dati svoj maksimum. Ta ogromna želja koju imamo, uz vetar u leđa sa tribina, pomoći će nam da se nosimo sa pritiskom i napravimo sjajan rezultat na ovom šampionatu.”
Pored neospornog rukometnog kvaliteta koji poseduju ovi momci, ono što ovu generaciju posebno izdvaja jeste neverovatna hemija. Kada govori o saigračima, iz Uroševih reči izbija čisto poverenje i zajedništvo:„Kada igrate kod kuće, ambicije su uvek visoke. Što se mene i cele ekipe tiče, idemo korak po korak – primarni cilj je da upišemo sve pobede u grupi, a zatim nastavimo u istom ritmu i u drugoj fazi. Četvrtfinale i sve utakmice posle toga su priča za sebe, bukvalno se igra ‘na jedan gol’ i sve je moguće. Ipak, ne krijemo da nam je krajnji cilj i velika želja osvajanje medalje.”
„Talenat ove generacije je neosporan, ali naš najveći adut je bez sumnje naša složnost. Mi smo zaista pravi tim u svakom smislu te reči – izreka da smo ‘spremni da izginemo jedni za druge na terenu’ kod nas nije samo fraza, već realnost. Pogotovo kada nosimo ovaj grb.”
Grupa u kojoj se Srbija nalazi doneće izuzetno uzbudljive i zahtevne mečeve. Rivali su dobro poznati, a pripreme su odrađene na najvišem mogućem nivou.
Ipak, put do šampionata nije prošao bez izazova, pa stručni štab nažalost neće moći da računa na Momčila Simića, Vukašina Milovanovića i Nemanju Stupara, koji su zbog povreda morali da propuste ovo takmičenje. Takođe, nastup Strahinje Stanojlovića je pod znakom pitanja. Svakako da će njihovo odsustvo biti veliki hendikep za tim, ali momci ulaze na teren rešeni da igraju i pobede i za svoje povređene saigrače. Na samom kraju razgovora, novi srednji bek crno-belih uputio je direktan i srdačan poziv svim ljubiteljima rukometa da budu osmi igrač ove sjajne reprezentacije:„U grupi nas čekaju Turska, Italija i Nemačka – protivnici sa kojima smo već odmeravali snage. Tursku smo savladali dva puta, protiv Italije imamo jednu pobedu, dok smo od Nemaca pretrpeli poraz. Nemačka je rukometna velesila i uz Dansku, Švedsku i Španiju spada u glavne favorite za medalju. Međutim, to nas nimalo ne plaši. Pripremni period smo odradili vrhunski, izgradili smo svoj sistem igre i u šampionat ulazimo potpuno spremni i bez straha.”
„Ovim putem bih pozvao sve ljude koji su u mogućnosti da nas podrže već na prvoj utakmici grupne faze protiv Turske, 29. jula, na Banjici od 19:30 časova.”
Priča o kontinuitetu, tradiciji i novim nadama
Priča o mlađim reprezentativnim kategorijama u našem rukometu neminovno vraća film na scenu koja se pamti. Pre 22 godine, kadeti Srbije i Crne Gore popeli su se na vrh Evrope pred domaćom publikom u Beogradu. Bila je to generacija predvođena Petrom Nenadićem i Žarkom Šešumom — momcima koji su kasnije ostvarili vrhunske seniorske karijere. Neki od njih, poput Nenadića i Šešuma, ali i Bojana Beljanskog, Dobrivoja Markovića, Momira Rnića, Dragana Marjanca i Rajka Prodanovića, osam godina kasnije potvrdili su veliku klasu i u seniorskom dresu, osvojivši istorijsko srebro u glavnom gradu. Prvi put od te nezaboravne noći, Beograd i Rukometni savez Srbije ponovo su domaćini jednog velikog takmičenja u muškoj konkurenciji. Od 29. jula do 9. avgusta, najtalentovaniji kadeti Starog kontinenta boriće se za titulu šampiona, medalje i plasman na naredno Svetsko prvenstvo. Zanimljiva je i paralelna linija sa klupe. Dok je pre više od dve decenije tu šampionsku generaciju predvodio legendarni Veselin Vujović, današnji „Orlići” nalaze se pod rukovodstvom Aleksandra Brkovića — nekadašnjeg trenera Partizana i najmlađeg stručnjaka u istoriji Lige šampiona. Sa vrha sve pažljivo nadgleda i Raul Gonzalez, selektor A reprezentacije i novi šef struke Partizana, koji je sa našim talentima aktivno radio tokom višenedeljnih priprema u Kovilovu.Predstavnici ove generacije su rukometaši rođeni 2008. godine i mlađi — momci od kojih su mnogi tek zagazili u punoletstvo, dok većinu to tek očekuje. Pred njima je vatreno krštenje pred domaćom publikom; velika čast, ali bez sumnje i teret odgovornosti i pritiska. Ipak, reč je o prilici koja se pruža retko u karijeri — šansi da pred svojom publikom naprave prve krupne korake ka velikoj sceni i profesionalnom rukometu.
Naš utisak: Momci, srećno!
Način na koji Uroš Gugolj govori o reprezentaciji i dresu koji nosi najbolji je primer profesionalizma i odnosa prema timu. Uz takav pristup i neosporan kvalitet koji ova generacija ima, postoji sasvim realan optimizam pred dolazeće prvenstvo.
Našim kadetima želimo puno sreće i dobru igru na terenu, a sve ljubitelje rukometa pozivamo da im u narednim danima pruže neophodnu podršku sa tribina!