Evropska sezona za Vojvodinu je trajala tek četiri utakmice u kojima je ogoljena sva nemoć tipičnog predstavnika srpskog fudbala u duelu sa zapadnoevropskim timom. Sve je kod protivnika bilo na višem nivou: trčanje, tehnika, taktika, kvalitet… Baš sve. Još ni u avgust nismo zagazili, a Novosađani su se već okrenuli isključivo obavezama u domaćoj konkurenciji. Ona evropska je za “lale” nedokučiv nivo fudbala – druga dimenzija.
Lale kao đaci prvaci protiv osmaka
Vojvodina je protiv Ferencvaroša i Ajaksa posebno, delovala kao grupa đaka prvaka koja izađe na čas fizičkog i igra protiv osmaka: starijih, bržih, boljih, jačih, zrelijih. U svakom pogledu je bila inferiorna. Čak i ekipe koje nisu Mont Everest evropskog fudbala u ovom trenutku su bauk za sastav iz Srpske Atine. Istina, žreb nije pomazio Novosađane, zapali su im zaista ozbiljni klubovi, sa ozbiljnom organizacijom, kvalitetom i tradicijom osvajanja trofeja – sve ono što nedostaje “lalama”.
Hirurški precizna slika realnosti: 13 primljenih golova na margini Evrope
Upravo su dueli sa takvim rivalima hirurški precizno pokazali Voši gde joj je mesto u ovom času – na margini evropskog fudbala. Da li će se pomaći sa te neslavne pozicije i da li za tako nešto uopšte ima potencijala, ostaje da se vidi. Bilans od tek tri data i 13 primljenih golova u mečevima sa mađarskim i holandskim predstavnikom su slika i prilika aktuelnog trenutka kluba (u evro okvirima) koji po kvalitetu može sebe postaviti na visoko mesto srpskog fudbala.
Rezultat Vojvodine je i rezultat srpskog fudbala – još jedan fijasko na klupskom planu. “Nikad jača Vojvodina” kako je pompezno nazvana u jeku prelaznog roka, kada je roster jačao prekaljenim imenima i u njega uloženo nikad više novca, razbila se kao talas o hridi u sudaru sa klubovima koji, istina, imaju više novca i bolje igrače, ali ne u tolikoj meri da na terenu ta razlika izgleda kao da je jaz u budžetima 300 miliona. Upravo tako je delovala Voša – kao da igra protiv Reala, Milana ili kakvog velikana.
Srbija opasno klizi ka crnogorskom scenariju
I tako iz godine u godinu… Crnogorski klubovi su zadali “domaći zadatak” državama regiona sa deset poraza iz deset utakmica u kvalifikacijama za evropska takmičenja i čini se da nije daleko dan kada će i Srbija stati uz rame komšijama, ili biti makar blizu takvog bilansa. Mnogo je pokazatelja da idemo ka takvom scenariju…