Nova sezona Crvene zvezde Meridianbet praktično počinje. Igrači će se uskoro okupiti na pripremama, a u centru pažnje biće čovek koji bi trebalo da donese novu košarkašku ideju na Mali Kalemegdan – Ibon Navarro.
Španac u Beograd ne dolazi kao trener koji tek treba da se dokaže. Iza sebe ima četiri i po godine rada u Unikahi, tokom kojih je izgradio jedan od najprepoznatljivijih sistema u evropskoj košarci. Sa klubom iz Malage osvojio je čak sedam trofeja, uključujući dve FIBA Lige šampiona, dve Kup kralja, dve FIBA Interkontinentalne kupove i Superkup Španije.
Još važniji podatak za Zvezdu jeste način na koji je do tih rezultata došao.
Odbrana kao početna tačka
Kada se govori o Navaru, teško je zaobići intenzitet. Njegove ekipe ne čekaju protivnika da diktira ritam, već pokušavaju da ga nametnu od prvog poseda.
Agresivna odbrana, pritisak na loptu, pomoć sa svih pozicija i spremnost velikog broja igrača da učestvuje u defanzivnim zadacima predstavljali su jedan od zaštitnih znakova Unikahe.
To se lepo videlo i u evropskim utakmicama. Unikaha je pod Navarom umela da protivnika uvede u probleme pritiskom i promenama odbrane, a istovremeno je tražila priliku da nakon osvojene lopte što brže pređe u napad. FIBA je, recimo, u analizi duela Unikahe i AEK-a posebno isticala koliko je Navarov tim uspevao da kontroliše protivnika defanzivno.
Zato bi jedan od prvih zadataka španskog stručnjaka u Zvezdi mogao da bude upravo podizanje defanzivnog intenziteta.
Brže, agresivnije i sa više igrača u igri
Navarova košarka nije zasnovana na tome da jedan igrač dobije loptu i rešava veliki broj napada.
Njegova ideja je drugačija – lopta treba da se kreće, igrači da se menjaju u ulogama, a protivnička odbrana da bude konstantno pod pritiskom.
Posebno je zanimljiva tranzicija. Još tokom rada u Manresi Navarro je detaljno radio na organizaciji igre u tranziciji, što pokazuje da brzo prebacivanje iz odbrane u napad nije samo posledica improvizacije njegovih ekipa, već deo sistema.
To bi moglo da bude veoma važno za Zvezdu.
Crveno-beli bi mogli da dobiju ekipu koja će pokušavati da više poena postiže iz trčanja, ranog napada i pritiska nakon izgubljene lopte protivnika, umesto da veliki broj poseda provodi u statičnoj igri pet na pet.
Nema mesta za „posmatrače“
Jedna od stvari koje su posebno obeležile Navarov rad u Malagi jeste velika uključenost čitavog rostera.
To znači da od igrača ne traži samo ono što najbolje rade. Bek mora da bude spreman da doprinese u odbrani, krilo da pomogne u skoku, visoki igrači da budu uključeni u kreaciju, a svi zajedno moraju da prihvate fizički zahtevnu košarku.
Zbog toga je vrlo moguće da će se u Zvezdi mnogo više gledati koliko igrač odgovara sistemu, a ne samo njegovo individualno ime.
To je možda i najvažnija promena koju Navarro može da donese.
Zvezda dobija trenera koji je već prošao proces izgradnje sistema
Navarov period u Unikahi posebno je zanimljiv jer nije odmah napravio ekipu koja je počela da osvaja trofeje.
Vremenom je promenio strukturu tima, definisao jasne uloge i napravio sistem koji je omogućavao da Unikaha bude konkurentna i kada nema najveći budžet na evropskom nivou.
Rezultat je bio ogroman. Navarro je za 261 utakmicu na klupi Unikahe ostvario 180 pobeda, uz procenat uspešnosti od gotovo 69 odsto, što ga je učinilo najuspešnijim trenerom u istoriji kluba po procentu pobeda i ukupnom broju trijumfa.
U Zvezdi ga, međutim, čeka potpuno drugačiji izazov.
Prvi put će raditi van Španije kao glavni trener, a očekivanja će biti ogromna. Evroliga je takmičenje u kojem se svaki detalj kažnjava, dok će u ABA ligi i domaćim takmičenjima crveno-beli imati ambiciju da se bore za trofeje.
Šta Navarro konkretno može da promeni u Zvezdi?
Pre svega – identitet.
Navarro bi trebalo da donese ekipu koja će biti prepoznatljiva po intenzitetu, fizičkoj igri i spremnosti da pritiska protivnika tokom svih 40 minuta.
Druga stvar je fleksibilnost. Španac voli da prilagođava plan utakmici i protivniku, umesto da insistira na jednom modelu bez obzira na okolnosti.
Treća je odgovornost čitavog rostera. Kod njega nije dovoljno da neko bude kvalitetan u napadu. Mora da doprinese ekipi i kada nema loptu u rukama.
I četvrta – tempo.
Zvezda bi mogla da igra znatno dinamičniju košarku, sa više trčanja i ranijih odluka u napadu.
Pripreme će pokazati koliko je promena velika
Sve ovo, ipak, moraće da se prenese sa papira na parket.
Navarro će tek kroz pripreme dobiti priliku da svoje ideje prilagodi igračima koje ima na raspolaganju. Nije isto napraviti sistem u Unikahi i pokušati da ga preslikaš u Zvezdu, posebno u Evroligi.
Zato će prve utakmice biti zanimljive i zbog mnogo više od rezultata.
Gledaćemo kako Zvezda brani, koliko agresivno pritiska loptu, koliko brzo trči, kako koristi visoke igrače, koliko igrača učestvuje u kreaciji i koliko se razlikuju uloge u odnosu na prethodnu sezonu.
Navarro u Beograd ne dolazi da samo nastavi tamo gde je prethodni trener stao.
Dolazi da napravi Zvezdu po svom modelu.
A ako je period u Malagi bilo kakav pokazatelj, taj proces bi mogao da bude veoma zanimljiv.