Najtrofejniji trener Evrope Željko Obradović obratio se javnosti prvi put od povratka na klupu Panatinaikosa. Popularni Žoc je u Atini dočekan kao istinski heroj, a na prvoj konferenciji za medije obećao je maksimalan rad i stvaranje tima koji će se boriti do samog kraja.
Predsednik kluba Dimitris Janakopulos izjavio je da je dan Željkovog povratka važniji čak i od osvajanja Evrolige, na čemu mu se srpski strateg toplo zahvalio.
„Hvala Dimitrisu što mi je dao šansu da budem ovde ponovo. Sastali smo se, bila je lepa konverzacija, lako smo se razumeli. Počasni sam građanin Atine i veliko mi je zadovoljstvo što sam ovde”, istakao je Obradović na početku.
Bez odgovora na glasine o stručnom štabu
Novinare je najviše zanimalo ko će činiti novi stručni štab i da li se u klub vraća legendarni Dimitris Dijamantidis. Ipak, Žoc je ostao dosledan svom profesionalizmu i odbio je da licitira sa imenima.
„Znam da ima glasina, to je deo ovog života sa svim medijima i društvenim mrežama. Svako ima nešto da kaže. Ozbiljan sam u vezi sa svojim poslom. Kada odlučim kako će biti, prvo ću reći predsedniku, potom ostalim ljudima u klubu, a onda ćete znati. U ovom trenutku je teško da govorim o imenima. Nadam se da razumete”, ostao je zagonetan Obradović.
Deseta titula u Evroligi? Važniji je Panatinaikos!
Obradović ima priliku da ispiše istoriju i postane prvi trener sa dvocifrenim brojem evroligaških titula. Umesto priče o sopstvenom rekordu i proslavljanju potencijalne desete krune, on je u prvi plan stavio uspeh kluba.
„Bilo bi lepo da Panatinaikos uzme osmu titulu, to bi bilo lepo”, kratko i šmekerski je poručio Žoc.
O kontaktu sa igračima i povratku na teren nakon Partizana
Trofejni stručnjak je otkrio da se sa nekim igračima već čuo, ali da sa svima tek predstoji ozbiljan rad.
„Pričao sam sa Kostasom Slukasom juče, nakon što je objavljeno. Sa Matijasom Lesorom nisam pričao, ne znam gde je. Tek sam došao, ima vremena. Pre 20 dana sam imao prvi kontakt sa košarkom nakon novembra i odlaska iz Partizana, kada me je Điđi Datome zvao da držim kliniku. Osećaj koji imam na terenu je ono što me gura i tad sam najsrećniji na svetu. Moramo da radimo kao porodica, poštovanje je ključ. Želimo tim koji se bori”, zaključio je Željko Obradović.