Odlazak Nejmara iz reprezentacije Brazila, nakon bolne eliminacije od Norveške (2:1) u osmini finala Svetskog prvenstva 2026. godine, ozvaničio je kraj jedne od najkontroverznijih, najspektakularnijih i najemotivnijih priča u modernoj istoriji fudbala. Čovek koji je projektovan da sedne na upražnjeni presto Pelea, Ronalda Nazarija i Ronaldinja, napušta reprezentativnu scenu u suzama. Za sobom ostavlja status večitog fudbalskog princa koji je imao magiju u nogama, ali koji nikada zvanično nije krunisan onom najvažnijom, mundijalskom krunom.
Iako u klupskim vitrinama ima sve moguće trofeje, a reprezentaciju napušta kao njen najbolji strelac u istoriji, izostanak „Zlatne boginje“ zauvek će definisati njegovu epohu kao najveće „šta bi bilo kad bi bilo“ svetskog fudbala.
Rođen da vlada, sputan u odsudnim momentima
Od trenutka kada je kao tinejdžer u dresu Santosa zadivio planetu svojim plesom, Nejmaru je nametnut teret koji je retko koji fudbaler u istoriji morao da nosi. Od njega se nije očekivalo samo da pobeđuje, već da sam vrati Brazil na svetski tron i oživi duh romantičnog fudbala. Godinama je bio svetlo u tunelu inače prosečnih generacija „Selesaa“. Ipak, kada god je trebalo napraviti ključni korak, sudbina, pritisak i povrede bi se surovo isprečili:
- Mundijal 2014: Horor povreda kičme u četvrtfinalu protiv Kolumbije sprečila ga je da igra polufinale. To je rezultiralo istorijskom blamažom Brazila protiv Nemačke (7:1) koju je ispratio u suzama kraj malog ekrana.
- Mundijal 2018 i 2022: Problemi sa pokidanim zglobovima i nesrećne eliminacije na penale od Belgije i Hrvatske u četvrtfinalima ostavile su ga emotivno slomljenog.
- Mundijal 2026: Nova povreda lista desne noge limitirala je njegov uticaj na svega dva odigrana meča na turniru. Šokantna eliminacija od Norveške predvođene Erlingom Halandom bila je konačna kap koja je prelila čašu i ugasila poslednji plamen nade.
Statistika skriva surovu istinu
Ako se pogleda isključivo kroz brojke, Nejmarova karijera u žuto-zelenom dresu je besmrtna. On odlazi kao najbolji strelac u istoriji Brazila sa 80 postignutih golova, čime je nadmašio čak i legendarnog Pelea. Takođe, postao je tek drugi Brazilac uz slavnog „Kralja“ koji je uspeo da se upiše u strelce na četiri različita Svetska prvenstva.
Međutim, dok su Pele, Ronaldo i Romario svoje golove naplatili svetskim titulama, Nejmarov jedini veliki trofej sa seniorskom reprezentacijom ostaje Kup konfederacija iz 2013. godine, uz zlato sa Olimpijskih igara u Riju 2016. koje pripada selekciji do 23 godine. Čak i kada je Brazil osvojio Kopa Ameriku 2019. godine, on je ceo turnir propustio zbog povrede.
Bogata klupska riznica: Sve što je dotakao pretvorio je u zlato
Za razliku od reprezentativnih bolnih udaraca, Nejmarova klupska karijera predstavlja savršenstvo ispisano trofejima. Gde god je igrao, podizao je pehare i dominirao na klupskoj sceni:
- Santos (Južna Amerika): Osvojio je Kup Libertadores (2011), Kup Brazila (2010) i tri titule šampiona države Paulista.
- Barselona (Zlatna era): Činio je legendarni „MSN“ trio sa Mesijem i Suarezom. Osvojio je Ligu šampiona (2015), Svetsko klupsko prvenstvo (2015), dve titule u La Ligi (2015, 2016), tri Kupa kralja i UEFA Superkup.
- Pari Sen Žermen (Vladavina Francuskom): Postao je najskuplji igrač u istoriji fudbala (222 miliona evra). Sa Parižanima je osvojio pet titula šampiona Francuske (Liga 1), tri Kupa Francuske, dva Liga kupa i odveo klub do njihovog istorijskog prvog finala Lige šampiona 2020. godine.
- Al Hilal (Azijska odiseja): Uprkos teškoj povredi, upisao je u svoju biografiju titulu šampiona Saudijske Arabije i King’s Cup.
Oproštaj na mestu gde je sve počelo
Simbolika njegovog definitivnog oproštaja na „MetLajf“ stadionu u Nju Džersiju savršeno zaokružuje ovu veliku fudbalsku dramu. Upravo na tom mestu, 10. avgusta 2010. godine, Nejmar je debitovao za Brazil u prijateljskom meču protiv SAD-a i postigao svoj reprezentativni prvenac. Šesnaest godina kasnije, srušio se na istu travu u barici suza, svestan da je njegov reprezentativni san definitivno mrtav.
„Probao sam, probao sam. Sada je gotovo. Počeo sam ovde, završio sam ovde”, reči su kojima je vidno slomljeni as stavio tačku.
Svet je izgubio jednog od poslednjih istinskih fudbalskih romantičara, umetnika u kopačkama i driblera koji je uvek birao potez više umesto suve taktike. Kraljevsku krunu sa reprezentacijom nikada nije stavio na glavu, ali status najvoljenijeg i najomraženijeg princa u istoriji Brazila niko mu nikada ne može oduzeti.