FOTO: instagram/urosevic.ph
Od zvaničnog dolaska Radosava Raće Petrovića na odgovornu funkciju sportskog direktora, u taboru beogradskog Partizana može da se primeti jedna izuzetno zanimljiva i nesvakidašnja promena. Za razliku od većine funkcionera koji svoje mesto po automatizmu pronalaze u komfornim svečanim ložama ili na tribinama, Petrović utakmice posmatra sa sasvim drugačije pozicije. Na sve tri zvanične utakmice na startu nove takmičarske sezone, nekadašnji reprezentativac Srbije bio je smešten na klupi, rame uz rame sa šefom stručnog štaba Sašom Ilićem i ostalim članovima stručnog štaba.
Raća Petrović sve vreme uz Sašu Ilića: Rušenje klupskih protokola zarad tima
Petrović je uz aut-liniju proživljavao prvenstveni kiks na Ubu protiv Zemuna (2:2), a zatim i evropsku rapsodiju u Humskoj protiv luksemburškog predstavnika Una Štrasen (4:0). Na identičnoj poziciji, tik uz igralište, viđen je i u nedelju uveče na vrelom gostovanju u Šapcu, gde su crno-beli u dramatičnom finišu slomili Mačvu i slavili sa 1:3 u okviru drugog kola Mozzart Bet Super lige Srbije.
Zanimljivo je da se na poslednja dva susreta pojavio u elegantnom odelu, baš onako u ozbiljnoj ulozi kakva i priliči jednom sportskom direktoru, ali je uprkos dres-kodu ostao uz ekipu na travi, želeći da aktivno oseti svaki bitan trenutak utakmice. Ovakva praksa nije česta u Humskoj. Stariji navijači pamte da je Nenad Bjeković često bio veoma blizak stručnom štabu tokom mečeva, dok je najupečatljiviji primer iz novije istorije viđen u novembru 2011. godine kada je tadašnji sportski direktor Mladen Krstajić sedeo na klupi zajedno sa Aleksandrom Stanojevićem tokom večitog derbija na Marakani u kom je Partizan trijumfovao sa 2:0.
Emotivan detalj sa terena: Demba Sek potrčao sportskom direktoru u zagrljaj
Ipak, ono što se dogodilo na stadionu Mačve u 87. minutu meča možda na najbolji mogući način objašnjava zbog čega Radosav Petrović ne želi distancu od terena. Nakon postignutog pogotka kojim je doneo ključnu prednost Partizanu, krilni napadač Demba Sek nije potrčao ka tribinama, niti je slavlje podelio isključivo sa saigračima iz napada. Njegov prvi prirodni instinkt bio je da u punom trku odjuri pravo ka klupi i skoči u čvrst zagrljaj upravo Radosavu Petroviću.
Bio je to detalj koji možda nije dobio veliku pažnju i prostor u samom televizijskom prenosu, ali definitivno nije promakao oštrom oku onih koji su pažljivo pratili dešavanja pored aut-linije. U Humskoj se već neko vreme može čuti da fudbalerima izuzetno prija prisustvo bivšeg asa. Petrović je praktično do juče i sam bio profesionalni igrač, prošao je svlačionice velikih evropskih klubova i savršeno razume način na koji moderni fudbaleri razmišljaju. Zbog toga sa njima lako uspostavlja neposredan odnos, ali istovremeno autoritet gradi prirodno, bez veštačke distance koja često postoji između igračkog pogona i ljudi iz uprave.
Njegovo mesto na klupi nije puko pitanje protokola, već iskrene želje da bude maksimalno uključen u svakodnevni život tima. Na taj način komunikacija između sportskog sektora i stručnog štaba postaje trenutna, problemi se rešavaju brže, a igrači u svakom momentu osećaju stabilnost. Zagrljaj Dembe Seka u Šapcu možda je trajao svega nekoliko sekundi, ali je dovoljno jasno pokazao ono o čemu se u Partizanu već glasno govori – Raća Petrović je postao važan psihološki oslonac ove ekipe, a upravo takve sitnice prave razliku u stvaranju pobedničke atmosfere u svlačionici.