Brazil je i dalje bez premca najveći proizvođač fudbalskih talenata na planeti, ali magija je nestala tamo gde je najvažnije. Nekadašnji strah i trepet svetskog fudbala već više od dve decenije ne uspeva da osvoji najveće trofeje, a paradoks koji zbunjuje javnost postaje sve očigledniji – zemlja koja izvozi najviše igrača nikako ne može da pronađe pobedničku formulu za svoj nacionalni tim.
Prema poslednjem zvaničnom izveštaju CIES Football Observatory, koji je detaljno analizirao migraciju fudbalera u čak 135 liga širom sveta, više od 3.000 brazilskih igrača trenutno nastupa van domovine. Brazil je ubedljivo prvi na svetu po izvozu, ostavljajući iza sebe Francusku i Argentinu. Domaća liga je finansijski i organizaciono na najvišem nivou u svojoj istoriji, ali reprezentativni fudbal proživljava nezapamćenu krizu.
Dve decenije šamara i istorijskih blamaža
Poslednji put kada je „Selesao“ seo na krov sveta bila je sada već davna 2002. godina u Japanu i Južnoj Koreji, kada je ekipu do svetskog trona golovima predvodio neponovljivi Ronaldo Nazario da Lima. Od tog leta, usledila su brojna razočaranja:
- Mundijalski post: Eliminacije u četvrtfinalima 2010. i 2018, istorijska blamaža i poraz od Nemačke sa 7:1 na domaćem terenu 2014. godine, dok na poslednjem Svetskom prvenstvu ekipa nije uspela da prođe ni prvu nokaut stepenicu. To znači da je punih šest uzastopnih Mundijala prošlo bez plasmana Brazila u veliko finale, što je najduži sušni period u istoriji ove zemlje.
- Krah na kontinentu: Ni na Kopa Americi situacija nije sjajna. Od 2006. godine osvojen je samo jedan trofej (2019. na domaćem terenu), izgubljeno je finale od ljutog rivala Argentine 2021, dok je na poslednjem izdanju turnira Brazil eliminisan već u četvrtfinalu.
Problem nije u talentu, već u nakaradnom sistemu
Gde je zapravo nastao problem? Jedan visoki, anonimni funkcioner brazilskog fudbala otvoreno priznaje da krivica nije na selektorima, već u samoj srži i sistemu stvaranja igrača.
„Brazil je jednostavno prestao da proizvodi fudbalere za šest ključnih pozicija na terenu. Danas nam kritično nedostaju desni bek, levi bek, zadnji vezni, centralni vezni, klasični napadač i plejmejker. Drugim rečima, nemamo kvalitetnu ‘dvojku’, ‘peticu’, ‘šesticu’, ‘osmicu’, ‘devetku’ i ‘desetku’”, surov je bio izvor iz Brazila.
Dok evropski i azijski klubovi i dalje masovno kupuju brazilske talente, ta zemlja danas proizvodi isključivo ofanzivna, brza krila poput Vinisijusa Žuniora, Gabrijela Martinelija, Estevaa, Rajana ili Antonija. Sa druge strane, klasični organizatori igre i robusni centarfori su potpuno iščezli.
„Moderni fudbal je ponovo počeo izuzetno da ceni i traži klasične napadače, i to najviše zahvaljujući zverima kakva je Erling Haland. Za to vreme, Brazil je potpuno prestao da razvija i stvara takav profil fudbalera”, navodi se u analizi.
Nestao je čuveni „žogo bonito“
Sa gubitkom ključnih pozicija, nestao je i prepoznatljivi stil igre. Nekadašnji „jogo bonito“ (igraj lepo), koji su svetu ponosno predstavljali Pele, Garinča, Ziko, Kaka i Ronaldinjo, zamenile su blede taktičke zamisli. Današnji Brazil u potpunosti zavisi od individualnog kvaliteta i inspiracije pojedinaca (nekada Nejmara, danas Vinisijusa), bez ikakvog kolektivnog sistema. Za to vreme, konkurencija u Južnoj Americi je brutalno napredovala, pa su pored Argentine, ogroman iskorak napravile i taktički zrele selekcije Kolumbije i Urugvaja.
Ančeloti je nemoćan pred krizom sistema
Deo javnosti i navijača prebacuje odgovornost na novog selektora Karla Ančelotija, ali struka u domovini kafe i fudbala smatra da čak ni italijanski stručnjak ne može preko noći da obriše sistemske greške.
„Ančeloti je svoje najveće klupske uspehe u karijeri ostvarivao sa ekipama koje su bile pune gotovih zvezda na svim pozicijama. Sada je u ruke dobio reprezentaciju kojoj hronično nedostaju igrači upravo na mestima koje Brazil više uopšte ne razvija. Nijedan trener na svetu ne može da stvori vrhunsku ‘devetku’ ili ‘desetku’ ako ih tvoja zemlja više ne proizvodi. Ovo je duboka kriza sistema razvoja i za njeno rešavanje biće potrebne godine mukotrpnog rada.”
Iako brazilski klubovi od transfera na godišnjem nivou inkasiraju stotine miliona dolara i drže primat na tržištu, ostaje veliko pitanje kada će i da li će „Selesao“ uspeti da iznedri novu, balansiranu generaciju spremnu da vrati bogatu naciju na svetski tron.