Košarkaške karijere često stanu u statistike, trofeje i procente, ali najdublje tragove ostavljaju oni tihi, nedorečeni trenuci o kojima se retko priča. Gostujući u podkastu “6.75range”, Ognjen Dobrić prisetio se epizode sa Džonijem O’Brajantom iz sumorne, kovidom pogođene sezone 2020/21 — priče koja iza smeha nosi neku čudnu, gorku setu o prolaznosti u profesionalnom sportu.
U vreme praznih hala i distance, O’Brajant je praktično već bio otpisan od strane trenera Dejana Radonjića. Ipak, kada je korona pokosila igrački kadar pred put na Kup Radivoja Koraća u Novi Sad, klub nije imao izbora.
- Nemi susret ispred autobusa: Dok su igrači ulazili u autobus, Amerikanac je stajao sa strane. Na Dobrićevo pitanje šta radi tu, odgovorio je kratko i pomireno: “Zvali me da idem sa vama.” Bez teških reči, bez pompe — samo profesionalac koji radi ono što mu je rečeno.
- Poslednji ples pod maskama: O’Brajant je otišao u Novi Sad, dao svoj doprinos na parketu i pomogao timu da podigne pehar, svestan da mu je to verovatno poslednja epizoda u crveno-belom dresu.
- Odlazak bez pozdrava: Odmah po povratku u Beograd, priča se završila onako kako je i počela — u tišini.
“Vratili smo se iz Novog Sada, parkirali ispred Pionira i više ga nikada nismo videli.” — Ognjen Dobrić
Iza ove anegdote ostaje gorački utisak o tome koliko su sportisti ponekad samo prolaznici na traci. O’Brajant je odradio svoje, spakovao torbu i nestao u noći ispred praznog Pionira, ne ostavivši za sobom ništa osim jedne neobične uspomene u svlačionici.