Mlad, ambiciozan i već sa ozbiljnim međunarodnim iskustvom, Karol Arteaga je sa samo 21 godinom prošao put od boksa u rodnoj Venecueli do nastupa u velikim evropskim MMA organizacijama.
Borac poznat pod nadimkom „Showtime“ već je imao priliku da se bori u organizacijama kao što su OKTAGON MMA, BRAVE Combat Federation i FNC, a u razgovoru za Sportivo govorio je o počecima, teškom putu koji je prošao bez stabilnog trenažnog tima, borbama za novac i želji da jednog dana postane šampion neke od velikih evropskih promocija.
Posebno zanimljiva je priča o njegovom nadimku. Sve je počelo još u Venecueli, kada je njegov trener primetio atraktivan stil borbe i udarce nogama koji su ga podsetili na jednog od najatraktivnijih MMA boraca.
„U MMA sam ušao jer sam shvatio da mogu da živim od toga“
Kako je počeo vaš put u borilačkim sportovima i šta vas je privuklo MMA-u?
– Počeo sam sa 11 godina da treniram boks, uglavnom iz zabave, zajedno sa starijim bratom. Posle toga sam prešao na kik-boks i tekvondo, jer su me oduvek privlačili udarci nogama. Kada sam imao 15 godina, shvatio sam da u MMA-u postoji mogućnost da se bolje zaradi i upravo me je to privuklo ovom sportu.
Profesionalni MMA ste počeli veoma mladi. Kada ste shvatili da borbe mogu da postanu vaša profesija?
– Ekonomska situacija u mojoj zemlji nije dobra. Provodio sam ceo dan u sali, a moji roditelji su želeli bolju budućnost za mene. Na ovaj ili onaj način morao sam da počnem da zarađujem, pa sam sa 17 godina debitovao u profesionalnom MMA-u.
„U Venecueli se mnogo talenta gubi zbog nedostatka podrške“
Koliko je Venecuela uticala na vas kao borca i osobu?
– Volim svoju zemlju i ljude koji tamo žive, ali osećam da se mnogo talenta u Venecueli gubi zbog toga što sportisti nemaju dovoljnu podršku.
Vaš nadimak je „Showtime“. Kako ste ga dobili?
– Tokom sparinga u kik-boksu sa saigračima u Venecueli izveo sam udarac koji je podsetio mog trenera na Anthonyja Pettisa. Video je moj atraktivan stil i način na koji koristim noge, pa je počeo da me zove „Showtime“.
Za mene taj nadimak predstavlja nešto više. Želim da svaka moja borba bude pravi šou za publiku, pravi rat u kavezu.
„Neke borbe sam prihvatio iako nisam bio spreman“
Arteaga otvoreno priznaje da put do sada nije bio lak. U pojedinim periodima karijere nije imao kompletan tim koji bi ga pripremao za protivnike, a borbe je prihvatao i zbog finansijske situacije.
Koliko su vam borbe protiv različitih protivnika pomogle da napredujete?
– Mislim da sam prihvatio mnogo borbi za koje možda nisam bio potpuno spreman. U nekim periodima čak nisam imao ni pravi trenažni tim. Ipak, iz svakog iskustva naučio sam nešto.
Mlad sam i učim iz svake greške. Verujem da će moje vreme doći i da me svaki poraz priprema za nešto veće.
Koja je najveća lekcija koju ste naučili iz najtežih trenutaka karijere?
– I dalje učim. Sada sam, zahvaljujući Uniq Fight Clubu i trenerima, u mnogo boljem trenutku. Ali bilo je veoma teško kada sam sve morao da radim sam – da prihvatam borbe zbog novca, da radim i da nemam mogućnost da treniram sa profesionalcima na način na koji sam želeo.
„Protiv Palokaja sam se prepustio emocijama“
U septembru 2024. godine Arteaga je imao prvo veliko iskustvo na evropskoj sceni kada se borio protiv Gjonija Palokaja na događaju OKTAGON 60 u Oberhauzenu.
Šta najviše pamtite iz te borbe?
– To je bila moja prva borba u Evropi i bio sam oduševljen koliko je sve bilo veliko. Palokaj je odličan borac i imam veliko poštovanje prema njemu.
Sećam se da sam dobro počeo borbu, ali sam dozvolio da me emocije ponesu.
Nakon toga nastupio je i u BRAVE CF-u, gde se borio protiv Magomed-Emina Dadaeva.
Koliko vam je značilo iskustvo u BRAVE CF-u?
– Od te borbe počeo sam istovremeno da volim i mrzim rvanje! Smeh.
Pre BRAVE CF borbe predstavljeni ste kao trostruki nacionalni šampion u MMA-u i Muay Thaiju. Koliko vam je Muay Thai pomogao u MMA-u?
– Mnogo mi je pomogao, ali bez pravog tima nisam imao ljude koji bi planirali strategiju za borbe ili mi pomogli da unapredim ono što već znam. MMA nije Muay Thai niti kik-boks i moraš da budeš kompletan borac.
FNC debi i borba sa Kagirovom: „Sledeći put ćete videti drugačijeg Karola“
U junu 2026. godine Arteaga je debitovao u FNC-u protiv Akhmeda Kagirova na FNC 32 u Osijeku.
Kako je došlo do prilike da se borite u FNC-u?
– Akhmedov prvobitni protivnik se povredio. Imam dobrog menadžera koji je uspeo da dogovori borbu, a već je sarađivao sa FNC-om kada je Akhmed ranije nastupao protiv jednog brazilskog borca.
Posle tri runde Kagirov je slavio jednoglasnom odlukom. Kada ste ponovo pogledali borbu, šta biste promenili?
– Voleo bih da sam bio agresivniji u boksu. Neki ljudi su smatrali da sam pobedio, ali potpuno prihvatam odluku i činjenicu da je on dobio borbu.
Mislim da sam u poslednjoj rundi, nakon što sam odbranio njegov pokušaj rušenja, mogao drugačije da reagujem. Dobro sam radio calf kickove i verujem da sam imao priliku da napravim veću razliku i možda dođem do pobede. To sam posebno primetio kada sam kasnije ponovo pogledao borbu.
Kako biste opisali iskustvo nastupa pred hrvatskom i regionalnom publikom?
– To je bilo najbolje iskustvo koje sam do sada imao. Čak i nakon borbi u velikim organizacijama kao što su OKTAGON i BRAVE, organizacija, publika i ceo događaj na FNC-u bili su najbolje iskustvo za mene.
„Radim na grapplingu, ali sledeći put sam gladan nokauta“
Na kom segmentu borbe trenutno najviše radite?
– Nastavljam da radim na grapplingu, ali istovremeno unapređujem boks i trudim se da budem precizniji sa udarcima nogama.
Mislim da ćete u mojoj sledećoj borbi videti potpuno drugačijeg Karola. Biću gladan nokauta.
„Porodica mi je bila ogromna podrška“
Koliko vam znači podrška porodice, prijatelja i ljudi iz Venecuele?
– Veoma je teško biti daleko od kuće. Ponekad se pojavi neizvesnost, ali imam mnogo vere u sebe. Moja porodica me uvek podržava, a ja se trudim da i ja njima pomognem koliko mogu odavde.
Prvih nekoliko godina ovde bilo mi je veoma teško, ali zahvaljujući mom timu u Uniq Fight Clubu i mnogim ljudima koje sam upoznao u Poljskoj, stvari sada postaju mnogo bolje.
Arteaga danas živi u Poljskoj, gde pored treninga radi i na učenju novog jezika.
Koji su vaši najveći ciljevi za naredne godine?
– Želim da iskoristim činjenicu da sam još mlad i da unapredim mnoge stvari u svom životu. Sada živim u Poljskoj i učim poljski jezik. Nadam se da ću sledeće godine moći da ga govorim mnogo bolje.
Kada je MMA u pitanju, vidim sebe sa 24 ili 25 godina kao šampiona neke velike evropske organizacije.