Dok se košarkaši Partizan Mozzart Beta pripremaju za zahtevnu sezonu punu teških izazova, jedno ime u svlačionici crno-belih odmah je privuklo ogromnu pažnju — Lamar Stivens. Snažni krilni košarkaš, koji svojom impozantnom fizičkom pojavom podseća na atletu koji može da probije zid, van terena pleni izuzetno blagim manirima, iskrenom emocijom i osmehom. U razgovoru za Mozzart Sport, Amerikanac je otvoreno progovorio o motivima dolaska u Beograd, teškom prilagođavanju na evropski stil košarke i želji da navijačima dokaže svoj puni potencijal.
U pomenutom intervjuu, Stivens ističe da je poziv Partizana video kao fantastičnu priliku. Nakon razgovora sa sportskim sektorom i trenerom Željkom Obradovićem, shvatio je da se sve poklopilo. Mnogi u medijima njegovu ulogu porede sa Isakom Bongom, ali Amerikanac smatra da su stilski ipak drugačiji igrači.
“Osećaj je zaista neverovatan. Istinski uživam u gradu, odlično se slažem sa saigračima i jedva čekam da takmičenje konačno počne. Dolazak ovde sam video kao izvanrednu šansu. Osetio sam da energija grada i navijači potpuno odgovaraju mom karakteru, i na terenu i van njega. Kada se otvorila mogućnost da razgovaram sa ljudima iz kluba, a ubrzo i sa šefom stručnog štaba, kockice su se složile. Imali smo sjajan razgovor i shvatio sam da je ovo ekipa koja u novoj sezoni želi mnogo toga da dokaže i vrati se u sam vrh posle teškog perioda. Bio sam uzbuđen i spreman da prihvatim taj izazov. Trener je želeo da budem igrač koji će doprineti pobedama na sve moguće načine. Znam da se u medijima pominjala uloga kakvu ima Bonga, ali mislim da se stilski ipak razlikujemo. Moj cilj je da ostanem svoj i donesem ekipi ono što joj je u datom trenutku potrebno za trijumf”, poručuje Stivens u svojoj izjavi.
Prilagođavanje na Evropu i lekcija iz Pariza
Prelazak preko Atlantika posle pet godina provedenih u Klivlendu, Bostonu i Memfisu bio je izuzetno težak korak. Prva sezona u Evroligi, koju je proveo u ekipi Pariza, donela mu je ogroman kulturološki i profesionalni šok.
“Sve je zaista bilo šokantno. Vožnja kroz Pariz je posebna priča, a to mi je bio i prvi boravak u Evropi. Odjednom se nađeš u okruženju gde ljudi ne pričaju engleski, a i treneri ga slabije govore. U NBA ligi je sve podređeno vrhunskom luksuzu – letiš privatnim čarterima, hrana je najbolja moguća, sve ti je obezbeđeno. Zato je prilagođavanje na potpuno novu sredinu bilo zahtevno; nije to ni bolje ni lošije, samo je skroz drugačije. Kada na to dodate specifičan stil igre Pariza, gde se trči “milion na sat” i izmene vrše na svaka dva i po minuta, pritisak je bio veliki. Povrh svega, moja ćerkica se rodila samo četiri nedelje pre nego što smo se preselili. To je bio radikalan preokret u mom životu. Osećam da javnost još uvek ne sagledava realno ono što mogu na parketu, jer ta prva godina u Evroligi nije prikazala moju pravu sliku. U Partizan stižem motivisan i gladan uspeha da pokažem šta znam. Za sada mi se Beograd izuzetno dopada, mnogo mi olakšava to što većina ljudi tečno govori engleski”, objašnjava Amerikanac.
Ambitni planovi i visoki ciljevi
Stivens naglašava da su mu tokom pregovora detaljno predočeni istorija kluba, značaj Partizana za Srbiju i visoka očekivanja koja prate ovaj dres.
Stivens je u pomenutom razgovoru istakao da su mu sastanci sa upravom i stručnim štabom otkrili jasnu viziju kluba i veliku želju za povratkom u sam vrh, što ga je dodatno motivisalo da potpiše dvogodišnji ugovor i bude spreman da dominira.
„Prošlost ne može da se promeni, tu smo da ostavimo srce za ekipu“
Osvrćući se na prethodnu tešku godinu, Stivens je poručio navijačima da je ovo nova sezona, te da prošlost ne mogu promeniti, već je fokus na davanju maksimuma i ostavljanju srca na terenu za tim i publiku.
Inspiracija zvana Alen Ajverson i pisanje knjige za decu
Odrastajući u Filadelfiji, Stivens je bio inspirisan Alenom Ajversonom, čiji je fanatični borbeni duh kopirao, a kasnije je u NBA delio teren sa vrhunskim igračima poput Garlanda, Mičela i Tejtuma.
Van terena, poznat je po radu sa decom sa Daunovim sindromom i pisanju dečije knjige tokom studija, ističući da bi se, da nije košarkaš, verovatno bavio radom sa mladima ili sportskom psihologijom.