Jedna radikalna i prilično šokantna odluka šefa struke Saše Ilića tik pred istorijski dvomeč sa Hetafeom otvorila je pandorinu kutiju u Humskoj! Pitanje koje je pre meča stidljivo kružilo klupskim kuloarima, nakon bolnog madridskog poraza (3:1) postalo je potpuno legitimno i brutalno glasno: Zbog čega je preko noći sklonjen golman koji je u četiri evropske utakmice primio samo jedan jedini pogodak?
Odmah na startu moramo raščistiti jednu stvar kako ne bi bilo zabune – Marko Milošević apsolutno nije loš golman. Naprotiv, iza njega je odlična sezona i niko ne dovodi u pitanje njegove vanserijske kvalitete. Međutim, ako detaljno skeniramo sve što se dešavalo od početka sezone, nemoguće je pronaći jasnu, zdravu sportsku logiku za promenu na gol-liniji i to baš pred najvažniju utakmicu godine!
KRUNIĆ JE BIO STUB EVROPSKOG NIZA PARTIZANA
Saša Ilić je posle prvenstvenog remija sa Zemunom (2:2) u prvom kolu odlučio da promeša karte i među stative pošalje Krunića, koji je brzinom svetlosti izrastao u najstabilniji i najpouzdaniji deo defanzivnog bloka. Kada se pogleda evropski bilans do sudara u Madridu, brojke su surovo jasne – Partizan je upisao sve četiri pobede protiv UNA Štrasena i Tobola, a Krunić je u tim mečevima kapitulirao samo jednom!
Upravo je taj meč u Kazahstanu protiv Tobola bio dokaz njegove zrelosti. Domaćin je rano poveo, Parni valjak se našao u teškom nokdaunu, a Krunić je sa nekoliko nestvarnih intervencija održao ekipu u životu, omogućio joj da preživi pakao i kasnije režira veliki preokret. Branio je dobro, vrlo dobro, ulivajući ekipi preko potrebni mir.
CRNA TAČKA U MADRIDU: PROBLEM NIJE U IMENU, VEĆ U TAJMINGU
I onda, odjednom – promena pred Hetafe! U Madridu je na gol vraćen Milošević, koji je prethodno branio u prvenstvenom porazu od Radničkog 1923 (0:1), gde gol nije išao na njegovu dušu. Naravno, ne treba praviti jeftinu priču da je Partizan u Španiji izgubio isključivo zbog golmana. Utakmica je imala gomilu drugih taktičkih problema, od katastrofalnog korišćenja igrača više, preko promašenih zicera, do neshvatljivog ispadanja odbrane.
Ipak, kod drugog i trećeg pogotka Hetafea, reakcija Miloševića je apsolutno podložna diskusiji. Kod oba gola španskog tima ostao je gorak utisak da je morao i mogao znatno bolje da interveniše. Zato je pitanje tajminga ove promene ključno. Golmanu je, više nego bilo kom drugom igraču na terenu, neophodan kontinuitet, a menjati čuvara mreže u životnoj formi pred meč ovolikog uloga rađalo je ogroman rizik.
ILIĆ PREBACIO ODGOVORNOST: STARTNOG GOLMANA BIRA NEMANJA JOVŠIĆ!
Nakon završetka meča na „Koliseumu“, novinari su direktno pritisli Sašu Ilića pitanjem o izboru golmana, a šef stručnog štaba je ponudio zagonetan odgovor i vruć krompir prebacio u tuđe dvorište:
„O odlukama ko će biti golman odlučuje Nemanja Jovšić, trener golmana.”
Ilić je ovim rečima jasno stavio do znanja javnosti da odluku o startnom golmanu donosi isključivo Nemanja Jovšić, prebacivši kompletnu odgovornost za ovaj izbor na svog saradnika iz stručnog štaba. Iako je to legitiman klupski šablon, javnost traži odgovore. Milošević i dalje zaslužuje maksimalno poverenje i ne sme se sve dobro obrisati zbog jednog poraza, ali se isto tako ne sme zažmuriti pred svime što je Krunić uradio u Evropi. U revanšu za sedam dana, stručni štab će morati da dokaže da li je ovo bio vizionarski potez ili nepotrebno rušenje jedine stvari koja je u evropskim utakmicama funkcionisala bez ijedne greške!