Vaterpolo reprezentacija Srbije do 16 godina vratila se sa planetarnog šampionata u Zagrebu sa bronzanim odličjem oko vrata. Ipak, uspeh ove talentovane generacije ostaće upamćen ne samo po sjajnoj igri i pobedi nad Sjedinjenim Američkim Državama, već i po činjenici da su naši momci morali da pobede nakaradan i, rečima stručnjaka, zločinački sistem takmičenja.
Ono što raduje i uliva nadu u budućnost jeste zreo mentalni sklop i izuzetna borbenost ovih mladića. Tamo gde bi mnogi posustali pod pritiskom komplikovanih vansportskih pravila, srpski vaterpolisti su zadržali fokus i pokazali karakter u bazenu. Ova medalja ima veliku težinu jer je izborena u neregularnim okolnostima, čime je ova selekcija dokazala da poseduje kvalitet vredan pažnje javnosti.
Kontinuirani rad i konstantno podizanje nivoa igre iz godine u godinu dobili su svoju najlepšu potvrdu na ovom šampionatu. Podsetimo, ovi isti momci su prošle sezone na Evropskom prvenstvu u Istanbulu zauzeli sedmo mesto, dok su 2024. godine na Svetskom prvenstvu na Malti bili osmi. Skok na pobedničko postolje u Zagrebu potvrda je mukotrpnog i predanog rada.
Čupić: Radili smo pošteno, predstoji dublja analiza
Srpski selektor, Vojislav Čupić, nije krio ponos zbog discipline i karaktera koje su njegovi izabranici prikazali u prelomnim trenucima borbe za treće mesto:
“Zaista smo dobro radili, predano i pošteno. To nam se na kraju i vratilo, u ključnim momentima u utakmici za treće mesto. Ovo je veliki uspeh uprkos nekim spoljnim faktorima. Mislim da smo smogli snage i da smo zaslužili ovu medalju. Predstoji dublja analiza. Momcima kao grupi sve čestitke. Pre svega na predanom i dobrom treniranju i na disciplini koja je bila na zavidnom nivou. Treba biti realan i analizarati zbog čega nismo bili za nijansu bolji. To su neki detalji kojima ćemo se baviti u budućnosti.”
Formula koja uništava vaterpolo: Kako pobede vode na dno?
Ipak, iza sportskog uspeha krije se gorka istina o organizaciji turnira. Čupić je ogolio apsurd pravila jednom rečenicom: „Dovoljno je reći da smo i pored četiri ubedljive pobede mogli da ostanemo bez TOP 8“.
Čelnici Svetske federacije (World Aquatics) uveli su bodovanje koje više podseća na komplikovan računovodstveni algoritam nego na sport. Bodovi su se dodeljivali kroz tri suluda elementa: sam rezultat, gol-razliku, ali i istorijski plasman protivnika na ukupnoj rang listi!
To je dovelo do paradoksa kakvi nisu viđeni u istoriji sporta:
• Slučaj Crne Gore: Crnogorci su zabeležili tri pobede i samo jedan poraz (i to na peterce), ali su zbog matematičke formule završili na 17. mestu!
• Apsurd sa Rusijom: Ruska selekcija je inkasirala najviše poena jer godinama nije igrala na međunarodnoj sceni. Zbog niske startne pozicije na rang listi, svaka njihova pobeda vrednovana je duplo više nego trijumfi ostalih ekipa.
• Prolaz u četvrtfinale su sa porazima u regularnom toku obezbedili Egipat i Španija, dok su ekipe sa maksimalnim učinkom strepele za plasman.
Strah od zameranja i ćutanje saveza
Glavni arhitekta novih pravila i eksperimenata koji nailaze na oštre osude svih svetskih trenera jeste Tamaš Molnar, siva eminencija vaterpolo komiteta. Postavlja se pitanje: kako je moguće da niko od nacionalnih saveza nije podigao glas pre turnira i dopustio ovakvo poigravanje sa decom?
Javna je tajna da među kontinentalnim organizacijama vlada strah od zameranja vrhu Svetske federacije. Dok se taj strah ne pobedi i dok savezi ne povuku radikalne poteze, vaterpolo će ostati talac birokratije koja odbija da prizna sopstvene greške, a mladi sportisti će zbog toga ispaštati.
Srbija je preživela ovaj “eksperiment” i kući donela bronzu, ali gorak ukus u ustima zbog uništenog dostojanstva igre ostaje.