Od odbojke do reprezentacije Srbije, preko Crvene zvezde i evropskih klubova – put Maše Janković bio je ispunjen važnim trenucima, velikim uspesima, ali i teškim izazovima. Rođena u Vrbasu, prve košarkaške korake napravila je gotovo slučajno, da bi vremenom košarka postala njen životni poziv.
Sa Crvenom zvezdom osvajala je domaće trofeje, dok je sa reprezentacijom Srbije stigla do evropskog zlata 2021. godine, a potom i nastupa na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. Posle iskustva u inostranstvu, Janković je ovog leta napravila novi korak u karijeri i potpisala za Sopron, sa kojim ima velike ambicije.
U razgovoru za Sportivo, Maša je govorila o počecima, Crvenoj zvezdi, reprezentaciji, Evropskom prvenstvu, Olimpijskim igrama, teškim povredama, životu u inostranstvu, ali i ciljevima koje želi da ostvari u nastavku karijere.
Odbojka bila prvi izbor, a onda je košarka promenila sve. Kako je počela vaša ljubav prema košarci i kada ste shvatili da biste mogli da se bavite njome profesionalno?
– Trenirala sam odbojku, a onda su sve drugarice prešle na košarku i tako sam, da kažem, slučajno počela da je treniram. U početku je košarka za mene bila samo igra, a kroz godine mi je najveća želja postala da se njome bavim profesionalno.
Počeli ste u Vrbasu, a kasnije igrali za Novosadsku ŽKA i Crvenu zvezdu. Koliko su vam ti prvi klubovi značili za razvoj?
– Vrbas je mesto gde sam napravila svoje prve košarkaške korake i moje rodno mesto, tako da naravno ima posebno mesto u mom srcu. Svaki klub u kojem sam igrala imao je veliki uticaj na mene i moj razvoj, kako kao igračice, tako i kao osobe. Svaki je bio važan deo mog puta i oblikovao me u ono što sam danas.
Prelazak u Crvenu zvezdu bio je veliki korak u vašoj karijeri. Šta vam je taj period doneo?
– Prelazak u Crvenu zvezdu bio je za mene veliki korak i jedna od najvažnijih prekretnica u karijeri. Dobila sam priliku da igram za najtrofejniji klub u državi, kao i da igram u Evropi. Naučila sam šta znači nositi dres velikog kluba kao što je Crvena zvezda i upoznala mnogo prijatelja koji su mi danas kao porodica.
Sa Zvezdom ste osvojili prvenstvo i Kup Srbije. Koji trenutak iz tog perioda vam je ostao u najlepšem sećanju?
– Kao veoma mlad tim, u tom trenutku smo osvojili ta dva trofeja. Sav trud i naše zajedništvo doveli su nas do toga da ih osvojimo. Najlepši osećaj je, naravno, kada smo zajedno sa ekipom proslavile titule.
Već veoma mladi ste postali deo seniorske reprezentacije Srbije, a 2021. godine osvojili ste zlato na Evropskom prvenstvu. Kako danas gledate na taj uspeh?
– Danas još više cenim svaku priliku da igram i posebno mi znači da nosim dres Srbije. Reprezentacija za mene predstavlja veliku čast, ali i zadovoljstvo. Utakmice za reprezentaciju imaju neku posebnu čar i tu pokazujemo zajedništvo i ono što nas je uvek krasilo – borbenost.
Koliko se promenio vaš pogled na košarku i odnos prema reprezentaciji od tog prvog velikog uspeha 2021. godine do danas?
– Danas još više cenim svaku priliku da igram i posebno mi znači da nosim dres Srbije. Sa iskustvom koje sam stekla, još više razumem koliko je posebno igrati za reprezentaciju i koliko svaki trenutak proveden u nacionalnom timu znači.
Igrali ste na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine. Da li postoji neki trenutak koji ćete pamtiti celog života?
– Olimpijske igre su same po sebi posebne i najveći san svakog sportiste. Samo otvaranje Igara je jedno posebno iskustvo, kao i boravak u selu sa najvećim sportistima na svetu. Pamtiću celog života naš prolazak u četvrtfinale, kao i dolazak Novaka Đokovića u selo da proslavi zlato sa našim sportistima. Njegov govor nam je svima mnogo pomogao i pokazao da nikada ne treba odustati od svog sna.
Kada igrate za reprezentaciju, koliko na vas utiče činjenica da nosite dres Srbije?
– Kada obučem dres reprezentacije, tu ne predstavljam samo sebe, već pre svega svoju porodicu, zemlju i sve ljude koji nas podržavaju. To, naravno, daje posebnu motivaciju da na terenu dam svoj maksimum.
„Najteže je bilo bez porodice i prijatelja“
Posle Srbije napravili ste korak u inostranstvo i igrali u Rumuniji i Španiji. Šta vam je bilo najteže da prilagodite?
– Mislim da je najteži deo bio život van terena – novi jezik, sredina, ljudi i svakodnevnica bez porodice i prijatelja. Svaki odlazak u inostranstvo me naučio da budem samostalnija, a najviše mi se svidelo što upoznajem novu kulturu.
Nova sezona donosi i novi klub. Više niste u Gerniki, već ste potpisali za Sopron. Kakve su ambicije?
– Potpisala sam za Sopron i ulazimo sa najvećim ambicijama. Sopron je godinama u vrhu mađarske košarke, a takođe i u Evropi. Prvo treba da se kvalifikujemo za Evroligu, a sledeći cilj je da osvojimo oba trofeja i da što dalje stignemo u evropskom takmičenju.
Da li postoji neki deo vaše igre za koji smatrate da ste ga posebno unapredili poslednjih nekoliko godina?
– Pre svega iskustvo koje stičem na terenu i sigurnija sam u svojim odlukama.
Koliko vam iskustvo igranja u inostranstvu pomaže kada se vratite u reprezentaciju?
– Kao što sam i rekla, igranje u različitim ligama donelo mi je više iskustva, samopouzdanja i sigurnosti. Sve to, naravno, pokušavam da prenesem na teren kada igram za reprezentaciju.
„Posle dve teške povrede sam se vratila“
Kada biste mogli da se vratite na početak karijere i date savet mlađoj Maši Janković, šta biste joj rekli?
– Rekla bih joj da nikada ne treba odustati, jer i posle dve teške povrede u mlađim godinama sam se vratila i to me mnogo izgradilo kao igračicu i čoveka. Rekla bih joj i da bude strpljiva i uživa u svakom trenutku na terenu, jer karijera jako brzo prođe.
Koji su vam trenutno najveći ciljevi sa reprezentacijom Srbije?
– Što se tiče reprezentacije, volela bih da i ova nova generacija osvoji još medalja na nekom takmičenju.
Za kraj, gde biste voleli da vidimo Mašu Janković za nekoliko godina i šta još želite da ostvarite?
– Volela bih da osvojim Evroligu i još neku medalju sa reprezentacijom. Najvažnije mi je da budem ponosna na svoj put i da jednog dana mogu da kažem da sam dala sve od sebe!