Srpski golgeter Dušan Vlahović se krupnim koracima vraća u svoju prepoznatljivu, prepoznatljivo surovu formu, a njegove partije u Istanbulu ponovo podsećaju fudbalski svet o kakvom se vanserijskom napadaču radi.
Dok mnogi analiziraju kako je naš as preko noći ponovo prodisao, istina je da se sam Vlahović nije promenio – promenilo se sve ono oko njega. Trenutna rapsodija u dresu turskog velikana najbolji je pokazatelj koliko je adekvatno okruženje važno za igrača njegovog profila, dok prethodni period u Torinu ostaje kao jasna opomena kako nefunkcionalna sredina može da sputa i najtalentovanijeg strelca Evrope.
U prethodne četiri godine u Juventusu, Dušanu nikada nisu nedostajali suvi kvalitet, glad za golovima niti profesionalna želja. Međutim, hronično mu je falilo ono što je svakom vrhunskom napadaču neophodno da bi pružio svoj maksimum. U Italiji mu je nedostajao trener sa jasnom vizijom koji zna kako da iskoristi njegove prednosti, prava fudbalska „desetka” koja će ga hraniti upotrebljivim loptama i pratiti njegova kretanja, a pre svega – tim koji na terenu funkcioniše kao kompaktna celina.
Bešiktaš mu vratio sjaj: Povezanost linija i bezuslovno poverenje saigrača
Dolazak na Bosfor doneo je potpuno drugačiju sliku na taktičkom planu, a sistem koji je uspostavljen u Bešiktašu dozvolio je Vlahoviću da ponovo dominira kaznenim prostorom. Na terenu se od prvog minuta vidi jasna napadačka ideja, kao i besprekorna povezanost između svih linija tima. Ono što je ključno za njegov povratak na veliku scenu jeste činjenica da saigrači aktivno traže svog napadača, veruju mu u svakoj situaciji i maksimalno razumeju njegovo kretanje bez lopte.
Kada iza jednog napadača stoji ekipa koja igra kao tim i trener koji tačno zna kako da izvuče njegove najveće kvalitete, onda do potpunog izražaja dolazi ono što je Dušan oduvek posedovao u svom DNK. Njegova brutalna fizička snaga, urođeni osećaj za gol, pravovremeno kretanje i ubilački instinkt ponovo dolaze do punog izražaja. Primer Juventusa i Bešiktaša najbolje na svetu pokazuje suštinsku razliku u fudbalu – jedno je kada u timu samo poseduješ vrhunskog napadača, a potpuno drugo kada napraviš sistem u kojem taj napadač zaista dobija prostor da bude vrhunski.